Ujedinjeno Kraljevstvo je pokrenulo jedan od najambicioznijih projekata u Evropi – investiciju od 1 milijarde funti (oko 1,2 milijarde evra) za izgradnju i nadogradnju superračunarske infrastrukture. Ovaj petogodišnji plan, koji koordinira UK Research and Innovation (UKRI), ima za cilj da poveća nacionalnu računarsku moć 30 puta do 2025. godine – značajno više od prethodno najavljenih 20 puta. Srž projekta čine dva revolucionarna superračunara: Isambard-AI u Bristolu (jedan od najefikasnijih superračunara na svetu) i potpuno novi Dawn sistem koji će biti smješten na Univerzitetu u Kembridžu.
Ova investicija predstavlja najveći pojedinačni doprinos u razvoju AI infrastrukture u istoriji VB i ključni je korak ka ostvarenju ambicije zemlje da postane globalni centar za veštačku inteligenciju do 2030. godine. Prema izjavama ministra za nauku, inovacije i tehnologiju Michelle Donelan, projekat će “demokratizovati pristup superračunarskoj snazi” i omogućiti malim startupima, akademskim institucijama i državnim agencijama da razvijaju sopstvene AI rešenja.
Kako će izgledati nova AI infrastruktura?
Investicija od milijardu funti će biti usmerena u četiri ključna segmenta:
- Nadogradnja Isambard-AI: Postojeći sistem u Bristolu, koji je već jedan od najzelenijih superračunara (koristi ARM procesore sa niskom potrošnjom), bit će opremljen sa 5.448 NVIDIA H100 GPU procesora – što ga čini jednim od najmoćnijih AI superračunara u Evropi. Očekuje se da će njegov performans premašiti 200 petaflopsa (200 kvadriliona operacija u sekundi).
- Izgradnja Dawn sistema: Novi superračunar u Kembridžu će biti specijalizovan za machine learning i će sadržati više od 1.000 GPU čipova optimizovanih za obuku velikih jezika i generativne AI modele. Njegova arhitektura će omogućiti istraživačima da rade sa modelima koji zahtijevaju milijarde parametara.
- Regionalni čvorovi: Osim dva glavna centra, planirano je osnivanje manjih “računarskih čvorova” na univerzitetima u Edinburgu, Belfastu, Kardifu i Londonu, koji će biti povezani visokobrznom mrežom od 100 Gbps.
- Obuka i pristup: Deo sredstava će biti uložen u programe za obuku istraživača i inženjera, kao i u stvaranje nacionalne platforme za deljeni pristup koja će omogućiti kompanijama i institucijama da koriste računarsku snagu po povlaštenim tarifama.
Zanimljivo je da će ovi sistemi koristiti tečnu hladenje kako bi smanjili potrošnju energije za čak 40% u odnosu na tradicionalne superračunare. Takođe, biti će integrisani sa evropskom mrežom superračunara (EuroHPC), omogućavajući saradnju sa istraživačima iz drugih zemalja.
Zašto je ovo važno za VB – i za svijet?
Ova investicija nije samo pitanje nacionalnog prestiga, već ima konkretne implikacije za ekonomiju, nauku i društvo:
- Konkurencija sa SAD-om i Kinom: VB trenutno zaostaje za SAD-om (koji ima 6 od 10 najmoćnijih superračunara) i Kinom (koja je lider u broju instaliranih AI čipova). Novi sistemi će omogućiti britanskim kompanijama kao što su DeepMind i Graphcore da razvijaju konkurentne AI modele bez oslanjanja na stranu infrastrukturu.
- Revolucija u nauci:
- Klimatske nauke: Simuliranje kompleksnih klimatskih modela sa rezolucijom od 1 km (umesto trenutnih 10-50 km), što će poboljšati predviđanja ekstremnih vremenskih prilika.
- Medicina: Ubrzanje razvoja personalizovanih lekova kroz simuliranje interakcija proteina – proces koji trenutno traje godine može se skratiti na nedelje.
- Kvantna fizika: Modelovanje kvantnih sistema koji su preveliki za trenutne računare, što može dovesti do proboja u razvoju kvantnih računara.
- Ekonomski uticaj:
- Stvaranje više od 5.000 novih radnih mesta u STEM sektoru do 2027. godine, prema procenama techUK udruženja.
- Privlačenje stranih investicija – kompanije kao što su Microsoft i Google već su najavile proširenje svojih AI istraživačkih centara u Londonu.
- Rast BDP-a: Analitičari iz PwC procenjuju da bi AI sektor mogao doprineti britanskoj ekonomiji sa dodatnih £232 milijarde do 2030.
- Neutralnost i sigurnost:
- Smanjenje zavisnosti od američkih (NVIDIA, AMD) i kineskih (Huawei) čipova kroz razvoj domaćih AI akceleratora u saradnji sa kompanijama poput ARM.
- Mogućnost razvoja “pouzdanih” AI sistema za kritičnu infrastrukturu (npr. energetika, odbrana) koji nisu oslonjeni na stranu tehnologiju.
Kritičari upozoravaju da će uspeh projekta zavisiti od sposobnosti VB da zadrži talente (mnogi britanski AI stručnjaci odlaze u SAD radi viših plata) i da osigura dovoljno energetske infrastrukture – samo jedan superračunar kao što je Isambard-AI troši koliko 10.000 kućanstava. Međutim, ako projekat uspe, VB bi mogao postati prva evropska zemlja sa potpuno integrisanom nacionalnom AI infrastrukturom – što bi moglo promijeniti globalnu ravnotežu moći u ovoj ključnoj tehnologiji.
